Iza bele zavese nazirale su se krupne oči bradom obraslog muškaraca. U zenicama se mogla razaznati ulica ukrašena olistalim platanima i žardinjerama koje su bile obogaćene proletnjim cvećem. Obzor ogledala duše upotpunjavala je još jedna idealna kreacija Tvorca - bejaše to dugokoso svetloputo devojče, grudi i bedara dostojnih žene, a stasa da se cela pojava zatalasa. Svaki korak je bio impuls koji je istovremeno bio otvarač za flašicu endorfina. Stvarno lepa devojka konstatova mozak, isiti onaj mozak, koji nije ni primetio da desnica odavno masira međunožje.
:Kucanje na vratima:
- Napred!
- Pomaže Bog Oče Jovane!
- Pomaže Bog gospodo! Čemu dugujem vašu posetu gospodo inspektori?
- Dugujete tom folderu sa sličicama golišavih devojčica koje imate u tom vašem osveštanom računaru!
- Ali to su samo...
- Ništa ali, prekrsti se jednom, pa daj ruke vamo u lisice, mamu li ti bolesnu jebem, Oče Jovane!
