Još jedan u nizu metoda teranja smarača iz vidokruga, koji se koristi kada svi od prethodnih hiljadutristačetrnaest dosade. Nastao je kao derivat naredbe "sevaj", koji je evoluirao u ime gradića, poznatog po, neko vreme stabilnom prvoligašu.
- Đeljana, gotovo je, ostavljam te. Moje srce želi da jebe drugu.
- Sevojno bre, da te ne bi moj brat obesio za jajca.
--------------------------------------------------
- Alo, gde ste pošli vas trojica sa tom tašnom?
- Evo, tu u Birčaninovu, uvodimo kablovsku.
- Opa, to si ti, Zvezdane, kućo stara. Opet mi nešto muljaš?
- Ja? Ma jok, znaš da sam sada u JSO, samo u ime države delujem.
- Deder, da vidim ja šta ti je u toj torbici... Aha! Laserski daljinomer i snajperska puška. I šta ja sad da mislim, drugovi, pitam ja vas?
- Pa nije naše, našli smo.
- Je l'? A gde ste našli?
- Tu na krovu, sad baš pošli da vratimo.
- E tako već može. Vratite to lepo i da vas nisam video ovde za pola sata, treba premijer da prođe. Je l' Jasno?
- Jasno, druže inspektore, samo ostavimo sve gore i sevojno.
Malo mesto pored Užica. Poznato po Valjaonici bakra i aluminijuma i stanovnicima. Sevojničani imaju običaj da svoje mesto veličaju na veoma sulud način. Oni su sebi nabavili Kalemegdan izgradivši zidić visine 80 cm i dužine 50 metara na ušću jednog potoka (Džedajev potok) u samog sebe, jer nisu imali nikakvo drugo ušće u blizini pa su razdelili potok i ponovo ga spojili. Poseduju i Kanjon Smrti, vododerinu visoku čitavih tri metra ali zato osam u dužinu. Krenemo li malo južnije naići ćemo na Druidske stene, pet nasumično poredjanih kamenova, ovog puta rukom prirode. Druidske stene imaju dovoljno mahovine da izgledaju mistično, ali nedovljno šume da sakrije fabriku.
Osim toga Sevojno ima svoju posebnu klimatsku zonu, uvek je bar tri stepena hladnije u Sevojnu nego bilo gde u okolini. Sevojničani nisu zadovoljni nazivom svoje postojbine već su preuzeli ime glavnog grada jedne wannabe države. Sevojno je u njihovim registrima grad Grozni, a oni Čečeni.
