Ne sviđa mi se to što hoćeš da mi kažeš. Ne možes pouzdano da znaš da ja jesam takav kakav tebi izgledam. Zašto bi govorio nešto u šta nisi siguran? To vređa i tebe i mene. A čak i ako tvoj komentar nije samo nagvaždanje, zašto bi ti svoje mišljenje podelio sa mnom? Misliš da sam toliko nesiguran u sebe da mi je potrebno tvoje odobravanje?
Ne volim bezrazložne optimiste kojima je čaša uvek do pola puna. Ukoliko nije puna do vrha, znači da ne ispunjava svoju svrhu, da joj nešto nedostaje, da je falična. A ako i jeste toliko puna da bi sledeća dolivena kap bila baš ona koja ju je prelila, to može da znači samo jedno. Čaša je pogrešne veličine. Teško mi je da poverujem da su baš ova čaša i ova tečnost u njoj suđene jedna drugoj. Sudbina se ne bavi takvim banalnostima. Jedino rešenje je da odmah prospem sve iz čaše - kako da pijem iz nje kad je pogrešna?
Zato nemoj da pokušavaš da mi uputiš kompliment. Jer shvatiću to kao uvredu.
