Kompilacija koja ima potpuno istu ulogu kao i čuvena kafa sikteruša, tj. da stavi do znanja gostima da su se već dovoljno (previše) zadržali. Za razliku od sikteruše, kojom se to diskretno i na finjaka sugeriše, sikter-disk je brutalnija varijanta. Ona poteže kada suptilnije metode nemaju efekta ili kada se ispostavi da su gosti naročito neprijatni.
Sadržaj sikter-diskova varira od osobe do osobe. Retko kad su to namenski pravljene kompilacije, obično je u pitanju neki neuspeli muzički eksperiment vlasnika ili bar tip muzike neslušljiv za bilo kakvu širu publiku. Najčešće se na sikter-diskovima nalazi fri džez, napornija klasika (Stravinjski, Rahmanjinov, Vagnerove opere...), trve blek metal, bilo kakva avangardna, eksperimentalna ili konkretna muzika, japanski grajnd kor, guslari, hitovi sa šoder liste... Izbor sikter-diska uglavnom je i stvar improvizacije, trik je ubosti muziku koja nikako ne odgovara afinitetima i ukusu nepoželjnog gosta.
Muž i žena se domunđavaju u kuhinji:
"Jbt, ovi tvoji rođaci došli pa ne znaju da odu! Već su tri kafe popili i nikako da skapiraju. A ti im još iznosiš raki'icu i meze..."
"A pusti, takvi su jbg. Kad zasednu negde... Pa neću valjda da ih isteram, nije red..."
"Hej, gde ti je onaj sikter-disk?"
"Misliš na "Trout Mask Replica?" Čekaj, negde je u fioci, sad ću da ga iskopam (he he he)..."
