To je zivotinja, koja nije ni jagnje, a isto tako nije ni ovca, pa se ne moze tacno definisati cemu pripada. Vuna je vec uveliko gusta, ali nema tu kapitala za suseno meso, ili za jesenje bogacenje pusnice, a opet za slave je veliko i masno, sto naravno, starim dobrim Srbijancima ne predstavlja nikakav problem, naravno i Gejacima.(Macvani prim.aut.)
Vrlo jednostavno objasnjenje, jer Šiljeze tezi nekih 45-50kg, sto je dovoljno da jedan prosecan domacin namiri svoje goste, naravno uz neizbezno nazime, koje je isto uvatilo starije doba, ali nema veze. Gazda u ocima svojih zvanica postaje "robovlasnik", ko jos u danasnje vreme ima prase i jagnje za slavu, iako loja ima dovoljno da se pravi i sapun, u tom momentu nikom to na pamet ne pada. Jos ako gazda kupi "original" Koka Kolu, umesto frutele, i nareze malo sunke i kobasice od zimuz za predjelo(ako se ne radi o Djurdjevdanu ili Mitrovdanu), gazda postaje ikona sela, i uglavnom svi koji dolaze kod njega, ne jedu po nekoliko dana ranije... sto kazu "za sevap"
Šilježe je stara slovenska reč za mladunče (neodraslu jedinku), bilo to dete ili mlada životinja. Vremenom se izgubila iz svakodnevnog govora. Kod nas je danas koriste pojedinci, na stočnoj pijaci. U svetu, u svakodnevnom govoru nalazimo je u engleskom jeziku, gde je evoluirala u "children" (deca). Pošto su svi sa engleskog govornog područja operisani od sluha kad su u pitanju slovenski jezici, ova reč je u njihovoj verziji jedva prepoznatljiva. Lakše se uoči veza ako je na engleskom izgovore Rus, Čeh, Španac i sl.
Nije ni malo jagnje ni odrasla ovca!
"Komšo, jel imas nešto u obor, dolazi mi svastika iz Beograda, pa da ga turim na kolac?"
"Ima, vidi tamo neko šilježe, za svastiku samo najsladje."
Jagnje u pubertetu.
