Sveprisutna ličnost u društvu. Koliko god da se trudili, ne možete ga izbeći. Karakterišu ga duga masna kosa -najčešće crna- , gojazno telo -od sedenja za kompom- i mutne, polupijane oči, iz kojih, ako je verovati nekima, prosto izbijaju humor i mudrost. Ipak, njegova najvažnija karakteristika, po kojoj je i dobio ime, jesu dugi, šiljati brkovi, usmereni ka gore. Da li su ovi brkovi upareni sa kratkom badicom ili ne, zavisi od podneblja u kome Šiljobrk živi. Najčešće mesto stanovanja Šiljobrka jeste obližnji soliter, najčešće pored reke ili parka, sa pogledom na iste.
U društvu, Šiljobrk se ističe time što uvek sedi na zemlji, u turskom sedu. Sem turskog seda, karakteristično je to što Šiljobrk uvek sedi u sredini, primoravajući tako slušaoce da ili formiraju krug oko njega -nešto nalik seansi sa medijumom- ili da sede levo i desno od njega, pogleda uvek uprtih u Šiljobrka -time stvarajući atmosferu sličnu Da Vinčijevoj “Poslednjoj večeri”. Svakom pravom Šiljobrku više odgovara ova druga varijanta. Imponuje mu valjda, oseća se moćnije, šta li već.
Elem, Šiljobrk uvek ima između 22 i 25 godina, i iako mu svi govoree da nađe posao, smatra sebe intelektualcem, i kao takav kategorički odbija ovu mogućnost. U slučaju da je Šiljobrk starije starosne dobi, obavezno je reč o apsolventu -jednom od onih “večitih”- ili je to pak novopečeni student kome nikad nije dosta znanja, pa upisuje fakultet, drugi po redu. Šiljobrka nikada nećete naći na tzv. “padničkim” fakultetima, poput Mašinskog, Tehničkog ili Agronomskog. Ne, Šiljobrk voli samo one “fensi” fakultete, poput Filozofskog ili Filološkog, te shodno tome iste i upisuje. U kraju u kome živi ima i svoju fan grupu -obično skupina od 7-8 tinejdžera koji mu se dive i gledaju u njega kao u Boga- sa kojima gluvari svake večeri ispred solitera.
Odlikuje ga jednostavan -neki bi rekli aljkav- stil oblačenja. Obično se u odevnoj kombinaciji nalaze bermude -nikad ne nosi pantalone- sa besmisleno mnogo džepova, majica sa obaveznom aplikacijom -najčešće je to El Komandante Če Gevara lično- kako bi pokazao svoj buntovnički duh, i pocepane starke - kako bi pokazao svoju jednostavnost. U obzir može doći i košulja, uvek karirana i uvek sa kratkim rukavima, nikada do kraja zakopčana.
U društvu uvek pije špricer -zimski-, jer je to piće boema -a boemi su najveći mislioci savremenog doba. Sluša metal ili rok. U kafane ne ide, jer su one leglo prostakluka i nazadnosti našeg naroda. Diskoteke ne voli zbog “neadekvatnog izbora muzike” koja se u istima pušta. Na slave i veselja ne ide, Crkvu pljuje -ali to je sad u modi-, u Boga ne veruje, ali u vanzemaljce veruje. Voli filozofske rasprave i rado se u njih uključuje. Kada vam postavi pitanje, to ne čini da bi saznao nešto novo, ili čuo vaš odgovor, već da bi vas ubedio u svoj. Monarhista je, Šešelja mrzi, na izbore ne izlazi. Sport ne prati jer je to za retarde. Odlikuje se velikim samopouzdanjem. Egocentričan je. Ubeđen je da je uvek u pravu. Njegove misli su najdublje, njegovi vicevi najsmešniji. Sebe smatra neshvaćenim genije i najvećim umom današnjice, i iako to poriče, sanja o tome da za njim jure mase sa notesima i zapisuju svaku njegovu reč.
Vukajliju smatra zabavom maloumnih, ali misli da bi, uprkos činjenici da sajt retko posećuje, trebalo da dobije titulu počasnog administratora ili tako nešto. Ako u društvu nema nikoga ko bi aminovao njegove stavove -što je bogohulno i pomisliti!- naziva ih neandertalcima i slepima kod očiju, jer ne vide njegovu veličinu. Porniće ne voli -iako nije retka pojava da je to maska ispod koje se krije “koža, lanci, bičevi perverznjak”-, a za devojku nema vremena. Nema svoj određeni fah, jer “svaki fah je njegov fah”-barem on to misli. Ruse i Nemce obožava. Kune se da nije komunista, iako Lenjinovu biografiju uvek drži nadohvat ruke. Fašista nije ali se Hitleru divi. Anarhista nije, ali vidi sebe na čelu pokreta koji će srušiti sistem. U budućnosti, nada se barem doktorskloj diplomi, iako smatra da bi za njegov nivo genijalnosti trebalo smisliti novo zvanje. Njegov moto je: “Ja, Bog -ili “Ono Nešto” kako ga kao ubeđeni ateista naziva-, deset mesta prazno, pa svi ostali”. Idoli su mu Niče i Hemingvej - zašto, ni sam ne zna, jer ne čita ni jednog, ni drugog-, a omiljena pecma: “Niko kao ja”.
