Univerzalni izgovor za loš izbor poklona. Servira se preventivno.
- Evo, ovo je za tebe, ništa posebno, simboličan znak pažnje.
Književni pravac čijim je nastankom nastalo i ono čuveno "šta je pesnik hteo da kaže?". Do tada je pesnik hteo da kaže ono što je i rekao, šta tu ima da nije jasno koji moj. Jedino pitanje je bilo da li je lepo ili nije i kraj priče. E, a onda dolazi grupa što pijanih što drogiranih ludaka Francuza sa apsintom u ruci i olujom u lobanji, koji ni sami nisu znali ujutru kad se otrezne šta su to sinoć hteli da kažu svojim dubokoumnim stihovima.
Druga polovina 19. veka, krčma negde u Francuskoj, rano izjutra. Krčmar čisti haos od noćašnjih bahanalija i svojom nespretnom bukom budi svoje redovne i cenjene goste, preparirane, Stefana Malarmea i Artura Remboa. Malarme namešta oborenu stolicu i seda za sto. Nateže skoro potpuno presušenu flašu apsinta, sa kojom je podigao i papir prilepljen za njeno dno. Odlepljuje papir umazan velikom zelenom flekom i zagleda. "Labud". Teškom mukom čita, čudi se i pokušava da dokuži umetnički dojam stihova na papiru. Obraća se Rembou, koji sedi spram njega i poluotvorenih očiju pali cigaretu:
- Arture, sinko, šta si hteo da kažeš ovim Labudom? Čitam ovo i ništa ne razumem.
- Kojim labudom? Daj da vidim.
Artur čita, čudi se, stihovi su divni, zanosni, tako opojni, ali im smisao ostaje skriven.
-Ne znam. Ne sećam se ni da sam napisao ovo. Možda ovo nije moja pesma. Pjer, (obraća se krčmaru) da li ti je poznata ova pesma? (pokazuje mu papir)
- Oh, da, tu divnu pesmu je noćas napisao mesje Malarme, satima je ponavljao stihove gospodjicama iz separea.
- Eto ti ga labud, Stefane, konju jedan pijani, pa sam otkrij šta si hteo da kažeš u noćašnjem dubokoumnom zanosu, nošen krilima muza iz Marseja beše, ako se ne varam. Pjer, daj jednu flašu za dobro jutro!
Simbolizam je književni pravac nastao u 19.veku,tako spontano od strane Šarla Bodlera,Stefana Malarmea i ostale družine kako bi zbunili ionako sjeban narod revolucionarne Evrope.Svako ko je prošao kroz 3. godinu gimnazije čitao je pesmu ''Albatros'' od Bodlera i verovatno je prva reakcija bila ŠKK?E baš tako,takva je i Bodlerova reakcija bila posle tri dana kada je pročitao pesmu koju je pisao odvaljen od dopa i opijuma mešanim sa produktima vesele mašine sa indijskih prostora,dok mu je hindu-rava radila oralku.Simbolizam se od ostalih pravaca razlikuje po tome što odiše veselim bojama i najbolje ga shvataju odeljenski džankiji koji odvaljeni dođu na čas i počnu da komuniciraju sa profesorkom,a da ne upotrebe rečenucu ''mogu da idem u vece?''.Čak i osobe koje imaju visok nivo konkluzije šize od ovoga i krste se kako doperi 'ladno dobijaju svoju prvu pozitivnu ocenu iz književnosti,a ti čoveče sa zdravim razumom ima mečku da rodiš dok ne popraviš negativusa i ima da zatražiš,verovao ili ne,jedan džokavac da se malo opustiš i podigneš na Bodlerov nivo.
