Stariji ljubazni gospodin, dobrica, koji ima razumevanja za dečurliju iz kraja i njihove nestašluke. Obično im se šeretski obraća nadevajući im šaljive nadimke (npr. Giga šušumiga, Ljupče mangupče) za razliku od svoje sušte suprotnosti otelotvorene u mrgudu za koga je svaki Petar jebivetar, Švaba baraba a Đuran šiljokuran. Doduše, nije neobično videti mrguda i simpatičnog čikicu kako se druže, pogotovo u poznijim godinama kada im se vršnjaci prorede.
- Sunce im kalajisano! Samo skaču i deru se. K`o da imaju pundravce...
- Dobro, de... Pusti decu...
- Vidi ga. Najgori je onaj mali iz mog ulaza, Ljubenovićev... Petar... onaj jebivetar.
- Hehe... Zovu ga Ljupče. Ljupče mangupče.
