Oslobodio Beograd, ima Vilis džip, sve žensko na šta prstom pokaže, vilu na Senjaku, satire strane neprijatelje i domaću petu kolonu jednim migom glave, tera nepodobne na Goli Otok... Ili makar zamišlja da je tako.
Radi šta mu se prohte, traži da svi igraju kako on svira, misli da je uvek najpametniji i traži poštovanje svoje ličnosti i svojih prava, bez ikakvog realnog pokrića.
U sudaru sa životom često i shvati gde je i ko je zaista, iako često kasno.
- Dobro, bre, sine, ajde što imaš deset jedinica, sredićemo to nekako, ajde što se biješ, striko ti je načelnik u SUP-u pa ti pegla, i za ovu narkomanku što se oblači u crno da razumem, muško si, moraš da se istutnjiš... Al otkud ti bre ideja da baciš suzavac na studentskoj žurci? Pa nisi bre Peko Dapčević, nego upišanac jedan običan!
-------------------------------------------------
- Druže Marko, nemoj da si lud! Svi smo mi ovde svoji, svi smo drugovi. Evo ti olovka, evo ti papir, cigare su ti tu, odreci se svega što si sad meni reko, i neće ništa da ti bude, bićeš i primer ostalima da si se pokajao. Činove ćemo da ti vratimo, ko da ništa nije bilo, svako greši i svako ima prava da se popravi. Eto, ja kad ti dajem časnu partizansku!
- Ja da povučem reč?! JA?!! Pa šta bi bre to sad značilo da MARKO kaže da se odriče i Rusije i Staljina i ratnih drugova koji su već otišli na robiju? Kako bi ostali na to gledali? NE! Makar da me streljate, neću!
- E, pa sad... Nisi ni ti Marko baš Peko Dapčević da te sad neko ovde moli na kolenima... Učo, piši: "U ime naroda..."
