Pit Best je bio bubnjar "Bitlsa" do onog dana kada je trebalo da snimaju prvi album. Noć uoči toga, ispao je ogromni baksuz i odbačen je, da bi se doveo Ringo Star.
Naravno, činjenica da su "Bitlsi" postali kasnije to što jesu, mogla je samo Bestu da nabije komplekse. Počeo je da priča kako je on bio bolji bubnjar, a da su ostali bili ti koji su bili ljubomorni na njegovu božansku originalnost, te da grupa nikada ne bi ni postala to što jeste da on nije imao svoj klub gde bi svirali i sl. Da nije bilo njega, jednostavno, ne bi bila moguća ni pomisao da bi "Bitlsi" postali to što jesu. Oni su njemu ostali nezahvalni, a on se posle ne bi ni vraćao u grupu i da ga zovu, jer je nenadjebiv za njih.
Naravno, mada je Best ispao interkontinentalna raketa koliko je ispaljen, ovakva stvar nije jedinstvena za njega. Štaviše, slične priče su tipičnije za Balkan.
Kućna žurka, sedi lik na kanabeu i svira gitaru, ribe se okupile oko njega.
Neki lik prilazi kada je završio.
A: Otkada sviraš gitaru?
G: Gitara je moj način života. Više se ni ne sećam.
A: Pa imaš li neki svoj bend?
G: Ne, meni bend nije ni potreban. Bendovi bi mi samo utucali znanje.
A: Stvarno?
G: Znaš kako. Pre tri godine sam bio u Americi, svirao tamo nešto po nekim dvoranicama od par hiljada ljudi...
A: Stvarno?
G: Da... I sretne mene Eksel Rouz.
A: Sereš?
G: Kaže on meni: "znaš, od kada je otišao Slash, mi se još pronalazimo, ali nekog tako dobrog nisam video. Tako da ako hoćeš, dođi, pomozi nam da vratimo bend na staze stare slave!"
A: I?
G: Kažem ja: "Eksele, brate, ti znaš da te ja mnogo cenim kao čoveka, ali vaše solaže su za mene pičkin dim"
A: Ahaaaa... Pa dobro, pošto reče Simke da su te izbacili iz njihovog benda jer nisi znao tri akorda...
