Rečenica mog ćaleta kojom je izražavao zgražavanje nad svakom vrstom muzike koju sam slušao.
Od prilike do petog razreda. Na kasetofonu slušam Đorđa Balaševića. Dolazi ćale.
-Sine, šta to slušaš, ljubi te tata? Pa gde ovog izdajnika…Peti razred do neke druge godine srednje. Sluša se rep, domaći i strani. Cela soba izlepljena posterima crnaca i po kojeg našeg nesrećnika. Ulazi ćale.
-Sine, šta to slušaš, ljubi te tata? Jaoooooo! Kakvi su ti ovo crnci? Koji ti je tamo onaj Dvapac i oni tamo Mob Dep i oni tamo Vu… Vu… Tang… Sine, je l' hoćeš da mi idemo malo kod čike za glavu?Od druge godine do sredine četvrte. Sluša se HC. Iz sobe trešti Pro Pein. Utrčava matori.
- Joooooooooooj! Jooooooooooj! Ne mogu više ovo da slušam! Ovo vrištanje!!! (gasi vinamp)
Sine, pa šta to slušaš, ljubi te tata? Da mi ipak odemo kod čike za glavu? A? Aj molim te! Ajde. Ajde ljubi te tata. Ajde. To je za tvoje dobro…
