To je pojava koju pamti starija populacija i oni su preteca dilera koji su vladali devedesetih.Oni su se nalazili na kraju Francuske ulice na delu gde se ukrsta sa Dunavskom,u blizini onih silnih stovarista.Za razliku od dilera koji su devedesetih na ulici vikali "...vize,...vize",ovi nisu imali potrebu da se reklamiraju i da bi zamenio dinare za devize i obrnuto morao si da imas svog siptara,do koga si mogao da dodjes samo preko preporuke i sve je bilo veoma konspirativno,posto je dugacka ruka zakona uvek pretila da im pomrsi poslove.
Sa siptarima si bio siguran samo u jedno,a to je da te nece zajebati.Sve se radilo po dogovoru i ako ne pokusas da ga zajebes,mogao si da budes potpuno siguran da ces dobiti dobar kurs i da ce ti zameniti novac tacno u dinar ili marku.Ako si ga pozvao na kafu ili castio sa 10 maraka,kupio si ga za zivota,zato sto si se prema njemu poneo kao prema coveku,sto ni tada nije bilo popularno ponasanje prema siptarima,bas kao i danas.
Osamdesetih godina imao sam svoja tri siptara koji su mi menjali devize i potpuno sam bio siguran u njih.Cesto sam im davao novac,koji su oni odnosili i kasnije mi vracali marke.Nikada nisam imao potrebe da brojim,a par puta ka d sam pred njima brojao ispostavilo se da ima i vise para nego sto treba,ali mislim da je to bila fora sa kojom su me proveravali kakav sam.Normalno,visak sam im uredno vracao ,posto su mi trebali.Onda su dosle devesete.....i sve je otislo u kurac!
