Misteriozno proizveden, nenadjebiv, privlačan, uvek podjednako vruć (kako im to uspeva!?), uvek božanstveno ukusan, samoprodavajući, hrskav, fino pečen sa obe strane i izložen da opija mirisom svaku žrtvu koja zakorači u pekaru - hleb zbog kojeg su Grci razorili Troju, zbog kojeg je Miloš pobegao sa Kosova i Gavrilović napustio obalu Beograda. Ne, to nije vruć hleb koji nikad ne stigne ceo kući. To je hleb koji nikada, ali baš nikada i ne stigne kući. San svake trpeze i svakog gladnog stomaka. Svi koji su makar jednom posetili Kraljevo, čuli su za skromnu i slavnu Šiptarovu pekaru preko puta parka. Oni koji su pored toga i probali hleb, nastanili su se zauvek u gradu i postali Mu (hlebu) podanički odani. Pa dobro, pekara se zapravo zove ,,Proleće", ali toj činjenici od pamtiveka niko nije pridavao značajnu pažnju. Čovek koji je osmislio ovo osmo veličanstveno čudo sveta poznat je prosto kao ,,Šiptar", a njegova pekarica koja je pobegla iz drugog dela ,,Kuma" kao ,,Kod Šiptara". Niko ga nikada nije video, niko ništa ne zna o njemu (mada se govori da je mitsko biće i izabranik bogova), ali svi jednako i sa upornošću prvobitnih hrišćana kupuju njegov hleb i slažu se da je, skromno rečeno, fantastičan.
-Za vas, gospodine?
-Tri hleba.
(25 minuta kasnije)
-E, ćale, ja doneo hleb od Šiptara, kao što si mi rekao.
-E, super, ne moram da se teglim po ovom snegu do prodavnice. Koliko si uzeo, sine?
-Pa dva, naravno.
-Malo, sine, malo...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
-Dobar dan, komšija! Za vas?
-Četiri hleba!
-O, komšija, kako će vaš mali lepo da krka, pa će da poraste...
-Aha. Hvala, doviđenja.
(u sebi misli kako je mali davno u školi a žena na poslu i kako će se on besramno i prepredeno unakaziti i natoviti doručkom)
