Prolaziti kroz život nečujno. Nezapaženo. izmanipulisano.
Nisi ti onaj koji upravlja, već neko iznad. Hijerarhija ti je zatvorila oči, a ti, ne trudeći se to da ispraviš, lebdiš u širinama beznađa i ništavila. Svoje postupke ne biraš, oni ih biraju. Kao Orvelov Veliki Brat.
Suština je da misliš da si slobodan. Ali nisi. I nema ti izlaza, ostaćeš minion sistema do kraja svog bednog života. Pogled će ti biti širok koliko i vagina nevine klinke, ali ti se ni tad nećeš potruditi da zaista otvoriš oči.
Tebi je prosek dobar. Ne smeta ti miris ustajale masti bureka koji jedeš za doručak, i drugorazredne kafe koju piješ na pauzama. Dobro ti je u nižoj klasi. Serviraju ti smisao života, interesovanja i cilj. Ti ne hodaš besciljno, već za njihovim ciljem.
A blizu su da svoj cilj u potpunosti ostvare.
Isprali su mozgove masi.
Sad hodaš, i nadaš se boljem, ali ništa ne radiš da bi tome doprineo. Već, zatvorenim svojim, a otvorenim njihovim očima kaskaš ka cilju.
Njihovom cilju...
Pojava koja nastaje kad zagorakisu drugarica kaže "Zažmuri da se presvučem".
