Obično se izgovara u prilikama kada vadite poslednju kintu za neku sasvim banalnu stvar. Umanjuje osećaj bede u sopstvenim očima.
Moj sin: - Imaš li neku kintu za igraonicu?
Ja (uz uzdah): - Zadnjih dvesta dinara...
Sin: - ...
Ja: - Evo, siromašna sam za mnogo više!
