Nebitno što mu dva šifonjerska lakta nadljudskom brzinom i snagom uleću u rebarni prostor, jedna pesnica pokušava da mu okrnji gornju trojku i četvorku, a kolena trpe pritisak parne lokomotive. Njemu je tu lepo, on je pobesneli Islanđanin rukometaš koji je doručkovao dobro nadimljenu ajkulinu plećku, pročitao Hogara Strašnog i može da proliva krv svih 60 minuta bez nekog osećaja za praktično bilo šta. On se u tom nehumanom prostoru ne oseća kao kod kuće već više kao na tronedeljnom godišnjem provodeći ga na vikendici bez telefonskog signala, raspolažući samo sa punim zamrzivačem i frižiderom, roštiljem, malo ćumura, sportskim satelitskim paketom i vazdušnom puškom, čisto da ima s čim rasterivati komarce kad mu ponestane piva.
- Otiš'o mi burazer šljakati preko grane.
- Daj ne seri! Gde? Jel u Austriju?
- Jok! U Egipat. Grade neke hotele.
- Haha! Pa neće on tamo izdržati. Vratiće se za dve nedelje. Tamo je plus 60 u 'ladu.
- Kurac će se vratiti. Znaš da je 2010. bila najtoplija godina ikad? E pa, on ti je to celo leto preležao ispod metalnih konstrukcija i spajao ih varovima 10 sati dnevno. Kaže da se tad odmorio kao nikad. Ima da uzme državljanstvo i ostane tamo zauvek.
