Kada vojnik ide na odsustvo, u stacionar, u otkomandu... Njegovo ime se u matičnoj jedinici privremeno, do njegovog povratka, briše sa spiska brojnog stanja ljudstva za koje je potrebno obezbediti obroke. Naravno, trajno se "skida sa hrane" kad odsluži i ode kući.
Od "skinuti sa hrane" nastao je i sam izraz "skidanje" za završetak vojnog roka. A samo "skidanje sa hrane" je, iz vojnog žargona, našlo primenu i u civilnom životu, u svakom obliku ljudske zajednice organizovanom tako da njeni članovi jedu sa istog kazana (i muzu isti buđelar).
Slava
Domaćin (ćaska sa gostom iz daleka - samo se na slavama i viđaju, te im je to jedina prilika da se ispričaju k'o ljudi): Eto, pobratime, tako ti je kod nas. Sina sam oženio, srednju ćerku udao, još samo ovo balavo da malo stasa, pa i nju da skinem sa hrane, da ja i baba malo proživimo i za sebe.
Domaćica: Iju, crni čoveče, pa kako možeš tako pred svetom!
Balavo: Vreeee! Tata, ti mene nimalo ne voliš!
Domaćin: Neka, neka, neće ništa da ti fali! U tvojim godinama tvoja majka se već gledala sa mnom, dogodine sina rodila!
Kućna staramajka: Ješte, ješte, a mene kindapovali, ni šešneš nišam bila navršila, ša njive, ušred bela dana...
Neko od stola: A ti se, baba, kanda nisi puno otimala?
Staramajka (ćuti, pravi se da nije čula, licem joj se razliva blaženi osmejak).
Gošća (postarija, drži u rukama šoljicu kafe, muva laktom muža u rebra i tiho mu sikće na uvo): Kuku onom kome ovo u kuću uđe...
