Jedina normalna stvar koju si mogo da odgledas ukljucujuci crtace od 7 ujutru i dvadeset do jedan preko dana na teliviziji u devedesetim godinama, ako kojim slucajem zivis u provincijskom gradu sa 5 kanala.
Uostalom, nije ni bio neki izbor, RTS van toga je bio u megadnevnik fazonu, na trecem, pa odma potom na drugom je bila Kasandra, a bile su i dve lokalne stanice od kojih je jedna pocinjala sa "programom" od 5 uvece (a pre toga na toj frekvenciji neki satelitski kanal, najsrecniji smo bili kad je bio cartoon network i eurosport), a na
drugoj pozdravi, zelje i cestitke po ceo dan sa sve slikama dece i Deda Mrazova koje paradiraju tokom spota Mileta Kitica: "Oj, sokole, ptico moja mila!".
Izbor se malo prosirio kad je uveden Pink (sa sve Dosijeom Iks i drugim gledljivijim serijama).
Uvodjenje Pinka je bilo ravno otvaranju novih horizonta i svitanju zore u to vreme.
Ali ipak skolski program RTS-a je ostao zakon.
Dolazi mi rodjak iz manjeg mesta gde se kanali jedva vataju(otprilike samo prvi) i uzima daljinski:
"Ma boli vas kurac, ja da imam sest kanala, ja bio po ceo dan drzao daljinski u ruke i menjao, a ti se bunis kako nema sto da se gleda."
