Sekundarni učenički izvor novca, koji se koristi kad roditeljima, babama, dedama i ostaloj poznatoj i nepoznatoj rodbini presuše novčanici, a vama baš treba "neki dinar". Zamoliš druga da te na času fizičkog slučeno iskrši pošteno, i posle malo kukanja eto vas u osiguranju, čekate da pare legnu. Intenzitet varira u zavisosti od potrebne sume. Lome se, uglavnom prstići, ili nešto slično što brzo zarasta, ali, ako baš zafali, može i ruka, noga, čak i neki šav na tintari. Ova metoda je,ustvari 2 u 1. Dobijaš prekopotreban odmor u školi, i još ti za to plate. Jedina mana jeste to što će nakon povrede, prsti ostaju skroz bangavi, a rukama i nogama treba vremena da se vrate u prvobitno stanje. Takođe, ponekad ume malo i da zaboli.
-Baba, daj neke pare, treba mi, patike neke da uzmem.
-Pa kol'ko ti treba.
-Šta znam, daj 2-3 hiljade.
-Ma beži bre budalo, ti misliš ja serem pare.
-A isto mi rekli i mama i tata.-E, brate, treba mi neki dinar još da skupim za one 'tike iz Adidasa.
-Nemam.
-Ma ne tražim ti pare, nego ako možeš slučeno da me izlomiš malo na fizičkom pa da iscimam osiguranje.
-Kol'ko ti fali?
-4 'iljade.
-Pa šta misliš, jel' će da bude dovoljan prstić neki?
-Šta znam, bolje neku veću kosku da mi polomiš, za svaki slučaj, neće pare da se bace.
