Iskonska i nezajažljiva potreba nas Srba da ga nekako utnemo omiljenim nam komšijama iz bivše Juge. Znajući da mučenici nemaju pesmu uz koju bi slomili čačkalicu, a kamoli razbili čašu i da će sigurno u potrazi za dobrim provodom posegnuti za nekim od naših kanala, zli umovi naših medijskih javnih servisa su skovali dijabolični plan i kao pozadinu u novogodišnjim programima ubacili gomilu mladića i devojaka u srpskoj narodnoj nošnji. Kad su se najmanje nadali, naši susedi su nekom mračnom silom, teleportovani iz toplih domova pravo u tamni vilajet. Il' ćeš uz Tozovca na sto međ' predjelo, pokidane košulje, trešten ko majka seći vene kol'ko ti je dobro ili ćeš uz Kemala Montena, bukvalno seći vene u pokušaju da se setiš svoje prve pesme. Ništa sneg, ništa šuštanje, ko gleda kajaće se, ko ne gleda kajaće se.
