Nekada su seoske lole i bekrije pevale:
„Čizme moje škripuću, zamnom cure šapuću, evo ga, evo ga, dike mojega.“
U današnja, moderna vremena, u eri audija, mečki, bemviča, nabildani mačosi, nakićeni kajlama, minđušama i brnjicama ko Božićno drvce, pevaju moderniju verziju:
„Gume moje škripuću, zamnom lujke šapuću, evo ga, avo ga, moga sponzora.“
I to samo kad se naroljaju, inače trezni ni za živu glavu nebi priznali da truse narodnjake, pogodovo starogradske.
