Oni sami po sebi nisu skriveni, ali ih ljudi ne shvataju kao mazohiste, te ih ne tretiraju kao sirotane koji se maze korbačima.
Po čemu debeljan koji pravi palačinku sa mrvljenim čokoladnim biskvitom, eurokremom, nutelom, prženim kikirikijem, još jednim slojem nutele i ostalim arterijskim blokatorima nije mazohista?
Po čemu klinka koja na minus petnaest izlazi u krpici u koju veverica ne bi mogla da uđe nije mazohista?
Po čemu čitanje Scandala, Kurira ili Velike Srbije nije mazohizam?
Poenta je da treba da sirotog mazohistu ostavimo malo na miru, nije on baš toliko usamljen kao što mislimo. To što neko voli da se nakačinje na kuke i skalamerije je samo njegov vid samopovređivanja, je njegova stvar. Kao i sa drugim životnim izborima, kakvi god da su, ne nabijaj ih drugima na nos.
