Čovek koji se oprostio od mozga. Razloga za to ima na pretek, ali jednom kad se čovek oprosti od mozga komunikacija između njih dvojice postaje retka i često besmislena. Kao da svako govori svojim jezikom.
Čovek koji slabo komunicira sa mozgom se često može videti kako sedi ispred TVa i gleda strane sapunice sa svih strana sveta, puni svoju glavu(ali ne i mozak jer više i ne pričaju) raznoraznim nepotrebnim informacijama, lako se razgnevi za svaku sitnicu koju mu isporuče, nije besan zbog toga što ne može da nađe posao, hranu, ženu, ali mu zato krv navre u glavu kada neko spomene zlikovce koji drugima uskraćuju osnovna ljudska i građanska prava.
Blago onom ko rano poludi, cijeli mu život prođe u veselju.
