Hronični karakterni nedostatak ljudskog roda. Naravno, čoveku je data volja dovoljna da zna šta želi i da o tome mašta, ali nedovoljno snažna da se za to što želi i izbori. Stoga svet i jeste pun nezadovoljnika kojima život nije ispao onako kako su se nadali, koji za to krive sve moguće faktore od države do roditelja, samo da ne bi sebi pogledali u oči i priznali da se nisu usudili da ono što žele i ostvare.
Kroz prizmu svakodnevnice, ta slabost se ogleda u brojnim zavisnostima kojima smo prožeti. Bila to zavisnost od teških i lakih droga, alkohola ili nikotina, kocke, kofeina, hrane ili interneta, svejedno, zajedničko im je da od njih jednostavno ne umemo da se oslobodimo. Kada nam volja ne bi bila ovako jadna, rekli bismo - Ne više, dosta! i prekinuli sa zavisnošću jednom za svagda ili je makar sveli na razumnu meru. Ovako, slabi kakvi smo, pokušavamo da se problema rešimo trikovima: uzmemo prospemo sav alkohol iz kuće, ili molimo nekog da motri na nas kako se ne bi prežderavali, pobacamo cigare u smeće. Naravno da takvi pokušaji ostaju bezuspešni, jer nismo najpre u glavi napravili prekret neophodan da bismo želje pretvorili u stvarnost. Fizičke prepreke koje smo naivno sebi postavili lako je zaobići i ponovo se vraćamo svojim porocima, često i u većoj meri zavisni nego ranije.
- Jel' možete da me banujete na 2 nedelje, imam neke važne obaveze a isuviše sam slab da bih jednostavno sam prestao da dolazim?
- Naravno, sve kako bi oslabili tvoju već malaksalu volju, tako kad se vratiš bićeš još više zavistan od nas...
