Produkt grickanja preduge zimske noći od strane nervoznog grozničavog cvokotavog jutra koje nikako da svane, da dođe na red, da rastera crno dupište noći koje je zaselo pa ne zna da ode. Posle, čim sunce ojača, obriše belo smeće - skramu dokonosti metlom dokone babe u 7 ujutru, isprazni pepeljaru punu belog perja čupkanog u neizvesnosti, uništi dokaz slabosti jutra pa bude bistar dan - posle plača bistrije je nebo - o ja sam dan, dobar dan, nabildovan suncem, povetarcem sijam, a splasnuću do posle ručka opet.
Svud po sobi iskaču semenke bele, semenke crne, ljuske neke, kikiriki, orasi, stonoge, lešnici, pikavci, kučine sve neke, zima kad dođe samo šupljina u drvetu se traži ko čip i dejl i ona dva miša eh kad bi se u kutiji šibica moglo spavati do proleća: pomeraš zavesu o konačno hvala kurcu i petru dobrnjcu slana mi se uvatila po smrznutom polju skvrčene duše od ovoga silnog čekanja.
