Misteriozna figura nemanjićke Srbije. Mnogi su tvrdili da ne postoji, a opet mnogi su tvrdili da im je živote spasavao. Slaninar je obitavao po mračnim predelima ondašnje srpske države, štiteći sve, od običnog sebra do samoga vladara svojim moćima manipulacije slaninom i slaninskim prerađevinama.
(Ras, 1221. godina)
Vojvoda Preslav: I krenem ti ja po noći s ovih položaja što smo snimali infracrvenim kamerama, kad ti čujem ja neko roktanje u žbunju. Šta je sad, majku mu, odem ti ja, kad pred mene iskoči neka zver, ide kao čovek, ali ima glavu kao... kao mešavina divljeg vepra i vojvode Hranimira. I kaže on meni, roktajući "Dobro si mi došao, taman ništa nisam jeo dva dana". Ja reko' "E pa prijatelju, taj film nije na repertoaru noćas", i izvučem ti ja svoj mač. Kad odjednom iskoče ti još dvojica njih. Kud ću sad, što ću sad, nabijem ja oklop i ostalu opremu, zauzmem borbeni stav, pogledam u nebo i kažem "SVE ĆU DA VAS JEBEM". Kaže meni ovaj jedan "Da li ti shvataš da se to tehnički može posmatrati kao zoofilija, što je tebi kao hrišćaninu zabranjeno?" Gledam ja njega, gleda on mene, gledam ja njega, gleda on mene, stvara se napeta atmosfera, kad ja dreknem "TEBE ĆU PRVOG". I zatvorim ja vizir, zama'nem, kad se odjednom stvori neka jaka, zaslepljujuća svetlost na nebu. Dreknem ti ja, "Aaaaa pičke, nema reflektora, to je čitovanje", kad se začu glas "Ko dira to Preslava, jebem li vam dete u detetu". Kad vidim izlazi iz šume jedan rmpalija ovoliki, kaže "E da vidimo sad čija majka nije vraćala pivske boce". Tu ti ja tek primetim da je njegovo odelo sve od slanine, obučen k'o ona Dama Dragana iz Gradca. I izvuče lik kaiš slanine i krene da ih šiba, oni skiče, bože me prosti, k'o moja žena kad se vratim iz pohoda, pa pređem u totalnu ofanzivu. I pobegoše oni tude, i ja se vratim. Posle mi rekoše da je to čuveni Slaninar, a ja govorio da ga izmislile zaludne babe tol'ko puta.
Stefan Prvovenčani: Aj' dobro sad, ko je davao Preslavu one smešne trave sa Zlatibora, sunce li vam kalajisano jebem!
Vojvoda Preslav: Ali ja sam potpuno ozbiljan, evo otpao mu jedan kaiš slanine kad ih je tukao (vadi kaiš)
Stefan Prvovenčani: Aaaa kvalitetna slanina, mesnata, šta kažeš ti, Zaviša?
Zaviša: Dobra slanina, samo joj dodati malo luka i propržiti na tihoj vatrici... eeee kud ćeš veće sreće za jednog siromaha ko što sam ti ja.
Stefan Prvovenčani: Siromaha, a? A što kriješ pet stotina dukata ispod slamarice, to nikom ništa, a?
Zaviša: Gospodaru, to je neka zabuna...
Stefan Prvovenčani: Imam snimak, ne baroniši. Nego ti, Preslave, idi malo odmori u gostinskim odajama dok te ne prođu te smešne trave.
Vojvoda Preslav: Ali, gospodaru...
Stefan Prvovenčani: PO POD NEV NI OD MO R!
Lik koji na svaku manifestaciju tipa, pecanja ,splavarenja, planinarenja i tome sično, ponese sa sobom frtelj leba i komad slanine.
Ljudi, oćel ko parče?
Seljak koji se bavi proizvodnjom kvalitetne domaće slanine koja nikako ne liči na primerke koje masovno prave Matijevići, Karneksi i ostala družina.
I miris i ukus
svaki pravi vojvodjanin koji najvija za najbolji klub...Vojvodinu!
