Slatke male maloletnice
Velike grudi, napredna guza, itd.Posledica bombardovanja.Uzas! Idem gradom i spazim ribu.Zanemeo sam: lepa, sisata, guzata, plava, itd.Ma san snova.Bomba! Ceo taj dan mislim o njoj, i sledeci.I taman krenem da mislim na debele komsinice, kad ne lezi vraze, pojavi se ona u mome kraju.Ja sav u cudu blenem u nju, onako u sorcu i papucama i sa kariranim cegerom (krenuo u prodavnicu covek).Pomislim: "Od ovoga ne moze gore! Kud cu je, jadan, startovati sa cegerom".Trcim kuci iz prodavnice.Razbio 6 od 10 jaja, zaboravio da kupim vinobran i krem banane.Ulecem u kupatilo.Sredjujem se, parfemisem, cesljam (sta zensko ucini od coveka!), i polazim na "obicnu" bleju ispred radnje.Sedim, sedim.Ortaci se polako razilaze, a ja sedim, cekam.Polako gubim nadu.Nema je, pa je nema! Polazim kuci.Srecem Dekija, ni ne gledam ko je sa njim:
- Cao Deki.
- Cao Rale care, kako je? Da te upoznam ovo je moja sestra iz grada, Milica.Bice tu kod mene, par dana.
- Super, 'ajde vidimo se onda nekad na bleji.
- Vazi, cao tebra.
Idem kuci.Premotavam po stoti put u glavi: "Cao, ja sam Milica".Slatko, meko, do jaja.Sutradan se pojavljuje na bleji: kratka bela haljinica, a vide joj se prelepe nozice.Ovi moji sabani je gledaju ko gladni vukovi."Pobicu ih sve, ONA je moja, samo moja!".Blejimo, pricamo, dogovaramo se da se vidimo.Sve kao u bajci, a onda sam je pitao koje je godiste.Kontam ono, devedeset drugo, mozda trece.Slusam je, a sa njenih usana klizi:
- Devedeset sesto.
- Cek, cek.DEVEDESET SESTO?!
Cujem svoj uzdah, i tu na komade puca slika.Okrecem se, i odlazim.
- Gde ces?
- Ma ide cika Rale da kupi neke bone.Brzo ce se vrati.
Vidjam je jos uvek, ponekad.Fina je i lepa, kao uvek.Cekam da poraste.
Mnogo je maloletna brate!
Za sve su krivi Ameri!
