Kao petogodišnje dete željno si iščekivao ovaj događaj.Tu su tvoji mali drugari,muzika uz koju igraš,puno hrane i uopšte je veselje,ljudi su nasmejani.
Problem nastaje desetak godina kasnije.E,onda počinješ da primećuješ muve koje se šetaju po kriškama hleba i tanjirima,umazani pribor i prljavi stoljnjak.
Odvratna muzika ti udara u ritmu srca.Komšije te vuku da igraš kolo sa njima,ali ti bi radije da ostaneš da sediš i u melanholičnom raspoloženju slušaš kretena koji ti se dere na uvo i da udišeš miris masti,prasetine i rena.
Posmatraš klinke koje nisu dovoljno odrasle ni za brus,ali zato na očima imaju šljokice i karmin jarke boje iz seta šminke za devojčice.
Nepristojan si ako se ne nasmeješ svakoj konstataciji od strane rođaka koliko si porastao.
Nepristojan si ako ćutiš.
Nepristojan si ako odbijaš da jedeš.
Šta god da uradiš,roditelj će ti se sa osmehom na licu prodrati na uvo da treba da se jednom u životu ponašaš kao normalno dete i prstom će pokazati na tvog vršnjaka koji je blago rečeno moron(i ruke su mu u vazduhu,urla reči svake bogovetne pesme i ima grotestan osmeh na licu).
Zapravo,najgore je ako si u međuvremenu počeo da nosiš martinke,crnu odeću i postao vegeterijanac.E,to je stvarno pravo mučenje...Toliko je tužno da ne želim ni da dam primer:(
