Organ čija srvha nepoznata je, i da je ima, nema je. Čak i nije organ nego žlezda, eto kako se dobro prikriva. Kad je kod prefinjenog nekog onda menja ime u slèzina. Ništa ne radi pod milim bogom, želudac kivno gleda na nju, uvećana jetra samo uzdiše i crveni se od posla. Creva kao boli kurac, imaju svoje brige, vuku se ko creva, jedino se pankreas buni i stalno kenja na slezenu. Zato što je i sam govno od organa pa se plaši da ga se neko ne seti. Al kurac, pankreasa se seti bar EKV a slezene niko.
Dobro je biti slezena, slezena je bubreg u loju samo neprimetan, skroz uplivao, a platica kaplje li kaplje, priključen si na državni krvotok.
Inače, slezena ima sestru bliznakinju, slepo crevo, al ono je zakasalo u životu, baš nije imalo sreće, ostalo dole negde, na Balkanu, blizu izlaza, lako se upali, dok se slezena smestila udobno u nekoj dosadnoj Estoniji.
- E dobio sam poso, radim u biblioteci srednje Klaničko trgovačke škole u Nadrlju.
- Koja si ti slezena od čoveka, tamo knjige uzimaju samo kad uče kako se zavija burek, niko neće ni da zna da postojiš, esi planiro kako ćeš da ubiješ vreme?
