Slike sa mora koje su veoma dosadne. Ono, kao -lepo je videti neki cool zalazak sunca, ekipu kako se glupira dok pije pivo, neke fine i slatke strendžerke i neke znamenitosti, ali baš i nije potrebno transcedentalno brbljanje o svemu i svačemu, o tome ko se gde ispiškio, lokalni mit i debilni podaci o stvarima koje nemaju veze sa vezom i sve to upotpunjeno fotografijom koja je toliko "mrtva" i nezanimljiva.
Jeste, lepo je što su se ljudi lepo proveli i što su puni utisaka i sve što ide uz to, ali zar je poenta slikati neke stene iz glupog ugla kad ništa ne liči na ono što bi trebalo, zar more ne bi lepše to kamenje izgledalo uslikano sa visine? I zašto se pamte neke informacije koje vodič ili lokalni zgubidan priča? Šetaj, slikaj i uživaj i pričaj kako si zaista video stvari. Ne smaraj slikama koje su gore od najgore brošure i pričama koje su gore od nacionalnog dnevnika.
nekada soliterski visoki štosovi fotografija, sada gigabajti soliterski visokih štosova cedeova koje, najčešće vaša dobra drugarica ili poneki dobar drug nakon što se vrate sa letovanja ili puta, žele da pogledate. ulazeći u 10-ti sat virtuelnog razgledanja raznih panorama, pejzaža, ali i surovih banalnosti tipa 'ovde ja jedem sendvič pored ulaznih vrata u poštansku štedionicu', kada više nemate snage facijalnih mišića za osmeh oduševljenja, pitate se da li je digitalni fotoaparat preživeo toliku korisnikovu eksploataciju. vašeg prijatelja dokumentaristu želite da preporučite nekoj od mormonskih geneoloških arhiva kao stručnog saradnika. nakon propasti sveta uspešna 3D-rekonstrukcija svakog letovališta u kome je boravio mogla bi se odraditi do magnetno-rezonantno sitnog detalja.
