To je ona sloboda koju čovek misli da je stekao kada napuni osamnaest godina iliti dođe do punoletstva. Obično to proslavi litrama pića bogatih etanolom, bez obzira voli li takve proslave ili ne, jer su tako radili i oni pre njega, ili je bar svi pričaju da su tako radili. Slede osećaji superiornosti i samozadovoljstva, praćeni mamurlukom. Nekoliko dana po rođendanu, novopečeni punoletnik se osiljava da kaže roditeljima da ide sa nekim famoznim nolajferima sa kojima se nikada ranije nije družio na sastanak čopera. Roditelj se ne složi, a na argument ''Nisam više dete, imam osamnaest godina'' odgovori ''Dok si pod mojim krovom, ima da me slušaš.'' Tu ide tras u glavu.
Kontaš da si slobodan tek kad se zaposliš i počneš da zarađuješ svoj keš, a neki nesrećnici tek kad još nađu i svoj stan. Brži izlazak je da se upiše faks, naravno ne u svom gradu, onda se svodi na ono prvo.
Lepo su Kinezi to proračunali i dali punoletstvo sa dvadeset dve godine.
