Vreme kojeg, paradoksalno, najviše imaš kada si u zatvoru.
Vreme koje se troši za svoj ćef.
Najviše ga imaju deca i starci. Sa postepenim jačanjem/slabljenjem intelektualnih funkcija se javlja u višku, šta li?!
Ono što ti ostane kad se namoraš.
- Snimamo za televiziju. Šta radite u slobodno vreme?
- Sinko, nikako da dođe to vreme. Trčim od jutra do sutra. Mora se.
Život nezaposlenog čoveka.
Slušajući naše stare, to bi trebalo da bude vreme porvedeno na WC šolji, pošto znate kako to već ide. U njihovo vreme se mnogo više radilo i učilo.
- Ajde knjiga u šake pa polako...
- Ali tata učio sam vec 15...
- Šta ali? Govno jedno uobraženo. Kad sam ja bio student...eeeej! Najsrećniji sam bio kad sam trebao da odem da pišam. To mi je bilo jedino slobodno vreme, a ne ti sad sediš ne radiš ništa i onda kao učio sam. Mrš u sobu da te nisam video i nemoj da si zalupio vratima da ti glavu ne odšrafim.
Za one koji rade u opstinama i slicnim drzavnim institucijama od vitalnog znacaja to je vreme koje provode "na poslu"!
Sudeci po efikasnosti drzavnih organa ,ovo se moze odnositi i na sudove,policiju....
