Dovoljno je da ti nešto upadne u oko, pa da kreneš sa serijom slučajnog namigivanja. K’o za inat, u tvom vidokrugu će se uvek naći neka osoba suprotnog pola i specifičnog mentalnog sklopa kojoj je taj događaj dovoljan da poveruje u ono „ljubav na prvi pogled“. Kada spazi tvoj slučajni namig, ta osoba započinje okularno flertovanje sa tobom, jer se oseća prozvanom i pozvanom, a u stvari se sama pozvala. Džaba ti ga onda, namigušo, i da trljaš oko, i da dižeš upitno obrve, i da se mrštiš, i da brišeš suze maramicom, i da se čudiš – ljubav je rođena.
Namig.
