Krajnja stepenica u gradaciji slaganja se nečijim mišljenjem. Ili dupetom. Pošto je neki pametan čovek uporedio ljudsku pozadinu i način razmišljanja. Rekao je da je to isto jer ih svako ima. Doduše, upotrebom ove imperativne rečenice, vaš odnos sa sagovornikom nezadrživo srlja u progres. Dolazite do premota, kraljica nivoa poltronizma je ispred vas, i uspeli ste, prešli ste nivo. Sada ste na prs u dupe sa naratorom.
Ipak, to sve tako bajkovito izgleda isključivo iz njegove perspektive. Bacili ste mu crva i popalili ga da drobi umesto vas, priču koja vam savršeno odgovara. Kada naracija uzima maha, i potpuno ste sigurni, ide u pravom smeru, publiku pozivate da čuje reči proroka, dok vi zadovoljno mastite brk pečenjem koje niko neće da jede jer svi gledaju u novog mesiju. Lukavo, nema šta.
Krka: Rekao sam ti Palmotije, da nema teorije da idem u vladu koja će da ukine dvanaestu penziju! Pa od čega da hranim golubove u decembru kada im je najteže?
Dačić: Slušajte čoveka šta vam kaže! (tiho konobaru) Meni tri tanjira pasulja, veknu leba, i dve kupus salate. I pasulji da mi se donose jedan po jedan! I kilo-kilo belog!
------------------
- E pa moje drage prijateljice, ovo je moj drugar Šone! On je bio najbolji jebač u celom mom društvu!
- Slušajte čoveka šta vam kaže! Ni danas nije mnogo bolje! Nebojša, drago mi je!
