Rođaci sa sela, brđani klasika, uveli internet pre koji dan. Svaki član porodice (i poneka domaća životinja) napravio nalog na svim mogućim soušl netvorking sajtovima. Posle nekog vremena skontali su tvoje postojanje na svetskoj mreži, i od onda strpljivo vrebaju tvoje onlajnovanje. Čim se uloguješ, čet prozor ti iskače. Na netu su 25 sati dnevno, a vikendom i duže. Naizmenično se smenjuju na netu, i međusobno se prepucavaju preko svojih slika, a ne štede ni tuđe slike, za lične prepirke. Svaka slika koju si postavio na face, ima neki njihov komentar (puta broj članova porodice pa sve to na kub). Smarači na smenu, su pored ljubomorne devojke, nezgodnog šefa i strašnog ćaleta, najčešći razlog ovladavanja sigurnosnim podešavanjima na svim društvenim mrežama
(vraćaš se iz grada, pijan k'o čep, sedaš za komp, kačiš se na face da dodaš neku ribu iz grada među prijatelje, čet prozor momentalno iskače)
- Đe si rođoooo, nema te ceo dan, već smo se zabrinuli!
- E, ćao ujna, otkud ti, pola pet je?
- Evo stigla i ja na red za kompjuter. Kako ti je majka?
- Ne znam, nisam je video juče. Dobro valjda, kako vi?
- Evo dobro. Čekaj da se isključim, tu ti je i ujko, hoće da te nešto priupita
- Nemoj ujna, idem da spavam
- Pa đe si ti mali, ođe tvoj ujko! Jes' bio u gradu da jebeš, aaa? Ma ja, znao sam ja da ćeš ti tako...
