Najpopularniji srednjoškolski smer za dečake u celoj Srbiji do pre koju godinu. 9 od 10 njih je htelo da "radi sa kompjuterom". Nema veze što trećina njih ne zna da nareže CD, a što druga treća nema uspeh da to upiše. " Pa šta fali, igrice su baš preterane i to će mi manje-više biti posao. Radiću ono što volim"- bilo je mišljenje koje je preovladavalo. U slučaju neupadanja(najčešći slučaj) na ovaj smer u elektro školi, alternativa je bila "kompjutersko konstruisanje" u nekoj indijanskoj mašinskoj školi. "Uostalom, to još moćnije zvuči, garant drugima instaliraš Kantera i onda ga pičiš."
Snovi padaju u vodu posle mesec dana kada shvataju da nisu došli u igraonicu i da kompjuter u školi još nisu videli.
Srećem školskog iz osnovne posle mesec dana srednjoškolskog školovanja...
ja: E gde si čoveče, šta ima? Kako je u onoj tvojoj zajebanoj školi?
drug: A ti ne znaš?! Prebacio sam se za kuvara. Znaš, super je to, jedeš, kuvaš i tako to. Ti znaš da sam ja to oduvek hteo.
ja: Da, da, jesi...(?!)
drug: To je sad aktuelno, dobro se plaća, a imam i neku vezu kad završim...
ja: Pa da, super... A kompjuteri, konstruisanje i te fore?
drug: Mani me tog sranja, sve neko učenje, programiranje. Čista prevara, moj druže! Nema tu R od računara! Kakva država, takva i škola, lopovska!
ja: Jeste, mamu im njihovu(u sebi: E majmune jedan)!
