Mali ružni retardirani lik koji se uvek mota tu negde oko tebe i ne želi ti dobro. Uža specijalnost mu je pišanje po sirotinji. Na prvi pogled umiljat, ali znaj da je on dvolično govedo koje samo čeka priliku da te sjebe. Da li iz lične koristi ili zato što je tako u mogućnosti ne znam, ali to nije ni bitno. Osoba koju svakako ne želiš da imaš u svom okruženju, ali ipak ne možeš da je oteraš u tri pizde materine.
Stefi: E, jel si siguran da znaš put do tog kafića, mislim ovo je ipak London a mi lutamo već 3 sata.
Šone: Naravno maćoreeeiiiii.
Stefi: Čekaj jel si se ti to drogirao?
Šone: Nikako.
Stefi: Jaooo leptejebo, reko sam ti da ne prilaziš mom rancu. Saćemo da najebemo.
Šone: Opušteno tebrekse moj najbolji, pitajmo prolaznika.
Stefi: Ja ću da pitam, ako tebe vide najebaćemo još više.
..........................malo kasnije........................................
Stefi: Dobro veče gospodine, da li možete da nam pokažete put do kafića “Atendant”?
Smigol: Naravno moji prijatelji.
Stefi: Kako se zovete?
Smigol: Marko, ali prijatelji me zovu Smigol.
Stefi: Drago mi je Smigole.
Stefi: Jel vidiš krvtijebem trebalo je ovo odavno duradimo.
Šone: Nekako mi je ovaj lik čudan, sve vreme gleda tvoj ajfon.
Smigol: (Stefiju) Ne veruj mu, vidiš da se nadrogirao!
Stefi: Šone žao mi je ali Smigol je u pravu.
.....................u međuvremenu su stigli do odredišta...................
Stefi: Smigole, jel si siguran da je to to, mislim piše vi lajk tu kil turists?
Smigol: Naravno gospodaru Stefi uđite.
(ulaze u klub koji je pun huligana)
Stefi: Jepse Smigoleeeeeee.
Šone: Reko sam da ne treba da mu verujemo.
Stefi: Oprosti Šone.
Šone: Ubiću te ako preživimo!
(nakon pola sata Smigol ulazi i prilazi polumrtvom Stefiju)
Smigol: Konačno je moj! Moj prekrasni ajfon 5!
