Sa teškim uzdahom gledaš u njega, znaš da je ponovo došao taj dan kada moraš da se voziš u vozu ove naše 50 godina zaostale države. Smorovoz nije bilo kakav voz, to je voz u poluispravnom stanju u kome se voze poluispravni ljudi, ljudi koji ne žive nego životare. Nađe se poneki entuzijasta, ali njih je veoma malo a i oni se s vremenom uklope u poluživu masu smorovoza. Voz koji je spor i sa sobom nosi ogromne količine tjeskobe i smora. U tom vozu sjediš i razmišljaš ali rijetko kad o lijepim stvarima, većinom se pitaš kad sam to toliko zajeb'o u životu pa sam završio na ovom mjestu. U tom vozu te tvoje misli o tvojoj situaciji smore da bi na kraju samo blagotelećim pogledom gledao u prazno, bez misli, bez zvuka. U smorovozu ti si samo još jedan čovjek sa slomljenim duhom, srcem i praznim novčanikom.
- Karte na pregled!
- Nemam kartu, nemam ni ličnu kartu, niti ću da kupim kartu, niti ću da izađem na sledećoj!
