Jedan od retkih povoda za familijarno okupljanje.
Ne razume te, iseče te. Kao nokte, ili pak prste.
Smrdiš na govno. Imaš li osećaj pristojnosti, gnjido?
Možda mu je svejedno, za njega neprijatnost ne postoji.
Još uvek si tu? Otiđi već jednom. Štrčiš.
Ej, nemoj da ga biješ. Stop nasilju! Kačevenda, doći ćemo ti glave!
Ovaj se inati, neće da ode. Inat je gadan zanat - to su znali i jarčevi. Ipak su pali sa mosta. Pa kako da se ukalupi? Patika je mala za nogu. Da skrati nokte. Ili pak prste? Možda nađe razumevanje. Biće mu lepo. Džaba, iskrvario je.
Ma lepo je sa muzikom. Sluša katatoniju. Smrti slučaj.
- Film je sranje. Ugasi ga. Neću da trpim!
- Ali ovo je moja soba?
Kad sahranjuješ istog dedu deset puta pokušavajući da smekšaš srca nemilosrdnih profesora.
- Petroviću, reci mi šta je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića?
- Profesorka, ja nisam stigao da ponovim. Imao sam smrtni slučaj...
- Siroto dete. Dobro. Sledeći čas.- Petroviću, pričaj mi o posledicama Drugog svetskog rata.
- Profesore, imao sam smrtni slučaj, mogu li za sledeći čas...?
- Hajde, dobro, ali neću te čekati duže!- Petroviću, da čujemo sve što znaš o humanizmu i renesansi?
- Profesorka, ja stvarno ne znam, imao sam smrtni slučaj...
- Jao, Petroviću. Moje saučešće. Ko ti je umro?
- Deda...
- Sa mamine ili sa tatine strane?
- Sa tatine...
- Petroviću, kod mene si njega sahranio prošle godine, kad je trebalo da odgovaraš Ep o Gilgamešu. Sedi, jedan.
- A da ja ipak probam o humanizmu...?
