Moderni Hamlet sa trulom tikvom u ruci, koji je razapet između odluke, 'oće li biti nešto ili neće, u svakoj mogućoj situaciji. Sa nedostatkom dovoljno ram memorije u već pomenutoj tikvi, primoran je da svoje odluke donosi polako razmišljajući kao patrijahalna devojka na nagoveštaj predbračnog razdevičenja.
Ma koliko stvari delovale evidentno i prosto, rešenje neće biti doneto brzo sa njegove strane, već će muliti i razglabajući nervne završetke satima tragati za rešenjem, doneti ga, a zatim munjevito promeniti.
-'Oćemo li sutra na kupanje, idu i one dve iz kraja, mesto boli glava, nigde žive duše, možda padne neko vlaženje?
-Pa pašće vlaženje, čim idemo na kupanje.
-.... A, okej, a je l' oćeš ili nećeš?
-Pa, nemam pojma nešto mi se i ne ide.
-Što, bre, malo roštilj, cupika, pivce, opet roštilj, ovo ono, uvek si bio derpe, makar sad ispoštuj.
-Ma, ne mogu, ne ide mi se...u stvari.
-Ajde, odluči se, šta mi se tu snebivaš k'o šiparica na golem kurac.
-Aj, što da ne.
-Tako te volim, ne ide da se ja sam pojim vaginalnim nektarom.
-Ma jok, čekaj, videću kad dođem kući, pa ti se javljam.
