Predposlednji stadijum pijanstva.
- Šta ti se desilo jebote, od kad ti gips, juče si bio čitav.
- Da se nosiš i ti i tvoj otrov od rakije..
- Što?
- Prvo sam dva sata vozio do kuće, a obično mi treba dva minuta. Onda sam ušao u kuću, kako, ko zna, i otišao da pišam, mogao sam i napolju, ne znam što sam kreten, al ajd, i krenem da pišam, i..
- I?
- Čekaj dramska pauza. Khm, taman da uđem u kupatilo, kad evo je Nataša, i lupi mi dve šamarčine.
- Hahahhaha, ha, i treba. Ček, što te ošamarila?
- Došao bih i do toga da me ne prekidaš idiote. Ništa, odem ja da pišam i odem u sobu, kad sam legao, onda sam doživeo šok, jebote, soba igrala tetris, kredenac na jednu stranu, pa televizor, stolica, i onda bljesak, i nestane poslednji red, ko da sam drogiran. Kako sam zaspao i ostatak nemam pojma, uglavnom, sanj...
- Oš ti da mi kažeš odakle ti gips ili?
- A to, ma Nataša obrisala što sam pišao, pa sam se okliznuo, i eto.
- Mogu da zamislim gde si pišao, nego, mi ćemo danas da nastavimo sa rakijom, da ne računam na tebe?
- Računaj.
