Ukoliko nisi hipokoristik, dečko njene drugarice ili Hju Grant, ova radnja za tebe može da predstavlja samo fizičko i psihičko mučenje organizma i ništa više. Da se razumemo, a i da se ne lažemo, sam si kriv. Još dok si je muvao, išao si sa njom da kupi neke krpice, poklon za drugaricu, poklon za tatu, poklon za bla, bla, bla, iako je poslednja stvar koju si sam kupio dres reprezentacije, i to samo zato što keva taj dan nije imala vremena da to uradi 'mesto tebe. Po svaku cenu si hteo da budeš blizu nje, ali joj nikada nisi rekao da mrziš šoping. Prva greška. Žuti karton.
Dok je ona išla od prodavnice do prodavnice, od butika do butika, od jednog tržnog centra do drugog, raspredajući o tome kako su ovde stvari skupe, ali kad kupiš traju ti dugo, a tamo jeftine, ali totalno out ove sezone, kako je prolećna kolekcija Women secret prošle godine bila mnogo bolja, kako obožava Luj Viton torbice, kako ne razume devojke koje mogu ONO da obuku na sebe, ti si je, kao veran pas, pratio u stopu, klimajući afirmatino glavom na svaku njenu reč, iako si tek svaku treću razumeo. Možda i četvrtu. Nije ni važno, sad moraš da slušaš ove gluposti, ali kad se smuvate, reći ćeš joj sve. I da mrziš šoping i da mrziš tog Luja i Vomena. Sve. Da, da, kako da ne. Greška broj dva. Drugi žuti. Crveni.
Game over.
Četiri godine kasnije zatičeš sebe sa istom devojkom u obilasku Ušća. Dok ona isprobava nove modele haljinica i majičica, ti nemo stojiš u uglu, nervozno cupkajući nogom, proveravajući na Livescore šta radi reprezentacija na utakmici na koju su otišli svi tvoji drugovi, dok ti provodiš malo kvalitetnog vremena sa svojom dragom. Fak jea.
- E, sad ću da probam ovu roze haljinicu, a ti reci kako mi stoji, ne mogu da se odlučim da l' nju ili plavu.
- Da, draga.
Ajde bre glupi telefonu, sad si našao da baguješ. Jebeni Samsung. Italija, ne, Francuska, ne, Albanija, Lihtenštajn, gde si... Aha. Srbija - Brazil 3:2! TO BRE!
- Stvarno ti se toliko sviđa? Joj, u redu onda, zapakujte mi ovu. 4000? Dragi, moraćeš da mi pozajmiš hiljadarku.
