Stanovnici Sorabije. Na svojim putovanjima po Sorabiji sam naišao na nekoliko izvanrednih ljudi.
-Brate Sorabljanine, šta ćemo sutra uraditi? Pohapsili su našu braću iz PMINPS-a i moraćemo sutra svi da ližemo sladoled.
-Ogavno dragi brate. Ja sladoled u životu nisam video, ali sam čuo priče o njemu.
-Nisam ni ja, moj brate. Ali nemoj se brinuti, otići ćemo u ilegalu. Niko nas neće naterati da ližemo taj...
-Nemoj mu ni ime izgovoriti. Dosta je jedanput. I ime toga je toliko odvratno da prosto u ustima osećam njegov ukus.
-Ali ti nisi probao. Kako znaš kakav je ukus?
-Pa znam. Mislim nagađam da je odvratan.
-Dakle jesti ga nećemo...
-Dok smo živi brate Milisor.
-Nemoj sa imenima. Vlast je postala okrutna. Soropol je svuda. Naći će nas. Brate po krvi, da li misliš da bi smo ikada mogli da probamo to?
-Ne zvao se ja Gorasor, očisti se tih prljavih misli.
-Je l' sam ti kazao za imena! Slušaj, čuo sam da moj brat Markosor ima tih...
-Sladoleda!
-E ti si kreten! Rođen si ko kreten i ostaćeš kreten!To be continued...
