Lekcija iz predmeta Precizna mehanika u većini tehničkih škola
3.2.4. Spajanje kitom
Spajanje kitom (kitovanje) je postupak spajanja delova, promenom spojnog materijala - kita. Kit je pri spajanju gnjecav (testast), pa kada se ukruti (očvrsne), adhezijskim silama drži delove u spoju.
Ukrućivanje nekih vrsta kitova posledica je fizičkih procesa u kitu, dok je kod ostalih, promena agregatnog stanja nastupila kao posledica hemijskih procesa u kitu.
Spoj kitovanjem postigne se kada se kitom napuni međuprostor između spojnih delova, preostao nakon što je jedan deo umetnut u odgovarajuću šupljinu drugog dela.
Tu je očita i prednost spajanja kitom, jer se veća ili manja razlika dimenzija kompenzuje s više, odnosno manje, kita.Dakle, tačnost dimenzija delova ne mora biti velika (moguće su velike tolerancije).
Spoj kitovanjem je nerastavljiv, čvrstoća mu nije posebno velika, a zavisi o svojstvima kita.Bolji se rezultati postižu ako je veća površina na koju se nanosi kit.
Može se reći da nema univerzalnog kita i da je najbolje pri upotrebi nekog kita držati se uputstva njegovog proizvođača.Isto tako, ako se želi dobar spoj kitom, površine spojnih delova na koje se kit treba naneti, treba pripremiti, tj. očistiti od nečistoća, a poželjno ih je i blago izgrebati.
Kitovi mogu biti kruti, gnjecavi ili guste tekuće mase.
U drugoj godini srednje škole iz predmeta Precizna mehanika učili smo razne metode spajanja materijala. Pošto knjigu za taj predmet nismo imali (pitanje je da li je uopšte bilo u Srbiji), profesor nam je diktirao lekcije. Tako su tog dana, iz njegovih usta u naše sveske ušli: spajanje lepkom, spajanje gipsom i, kao kruna svega, spajanje kitom! :)
Scena je otprilike izgledala ovako: profesor, Buca, sedi ispred mene, levo od mene Šarić, desno od mene Kile (Veličković).. Buca počinje novu lekciju čitajući naslov: "Spajanje kitom"! U istom momentu Kile počinje histerično da se smeje.. "Veličkoviću! Smiri se!".. KIle se nekako obuzdava.. Buca nastavlja prvom rečenicom iz lekcije, nakon čega Kile pada o trans, ispada mu olovka i ne uspeva više da se obuzda, Buca (inače razredni) ga izbacuje sa časa, i Kile izlazi ne prestajući da se smeje.. Buca počinje drugu rečenicu, koja je dotukla i Šarića, te i ovaj počinje histerično da se smeje. Buca naravno izbacuje i njega i pošto sam mu ja ostao najbliži u vidokrugu, strogim pogledom me gleda, da vidi da li ću i ja da počnem da se smejem! Kako sam izdrzao da ne pocnem da se smejem ni danas ne znam :)
