Paradoksalna rečenica, koja možda najbolje opisuje položaj širokih narodnih masa u Srbiji, koje nikako da shvate da, šta god se desilo i kakva god se "fundamentalna promena" dogodila (a bili smo svedoci mnogih kroz istoriju), ne donosi nikakvu suštinsku dobrobit i blagostanje njima, jer se one zapravo ništa i ne pitaju i sve vode mnogo jači igrači. Glavno pitanje posle bilo kakvih potresa i turbulencija (u mnogim drugim aspektima, a ne samo društveno-političkim) je "A šta sad?", na koje obično ne postoji odgovor, ili ako postoji - to je zamka. Problem i začkoljicu u ovom vrzinom kolu predstavlja i izvitoperena logika "Taj ne valja, ali nema ko drugi, pa nek ostane ovaj", koja tek nema veze sa mozgom. Tada se nalazimo u situaciji da "ne možemo da se uhvatimo ni za glavu, ni za rep", koja je oslikana rečenicom iz naslova.
- Navijači N.N. kluba tražili hitnu smenu uprave i stručnog štaba, na čelu sa trenerom Ž. Nj.
24 sata kasnije: Ž. Nj. podneo neopozivu ostavku, radost navijača.
6-12 meseci kasnije: Eh, da nam je sad tu Ž. Nj. čudo bi napravili sa ovim timom.2000: Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane, Slobodane...
2006: Slobodane, Slobodane, ti si komunista, volimo te, volimo, ko Isusa Hrista...pravićemo mi Vožda od blata...
