Izreka na koju smo "primorani" nakon bezbroj pokušaja da lenjeg i mrzovoljnog ortaka bar na jedno veče izvučemo malo sa "gajbe" i nateramo da ide sa nama u provod, dok nas on sve vreme uporno odbija pod parolom da je umoran i da mu se spava.
Miki: "Sinak, nadam se da ćeš večeras ići sa nama u grad posle 100 godina, koliko nas kuliraš?"
Goksi (mrzovoljno): "Jaoj, brate... pa ne znam baš... čini mi se da bih radije ostao kući...!"
Miki: "Što, da ti se možda i večeras ne spava?"
Goksi: "Pa da znaš i da mi se spava... rano sam nešto ustao jutros!"
Miki: "Daj, bre, sinak... jebalo te spavanje, spavaćeš kad umreš koliko hoćeš... 'ajmo bre u zezanje k'o ljudi!!!"
