poslednja rec tehnike spijuniranja, koja izlazi u susret starijim sugradjanima (da ne kazem komsijama) koji su do sada bili u problemu kada su na svaki sum u zgradi morali da se oslanjaju iskljucivo na svoja dva (zbirno gluva uha). nemajuci dovoljno vremena da pronadju svoje naocari (verovatno se odmascuju u kupatilu u casi za protezu) kada u, doslovno, gluvo doba noci neko promakne hodnikom (neki narkoman/komsija mlade generacije, kurvestija/komsinica mlade generacije ili lopov koji bi da im ukrade tv-lampas od pola tone), starci su na vrhovima patofni kidisali na vrata coraveci kroz najvazniji prozor na stanu - spijunku. nista nije pomagalo, jer se prestupnik nije mogao identifikovati na osnovu promicucih obrisa u hodniku zgrade. dzaba je bio i levak (uz casu prislonjenu na zid, jedno od bitnijih spijunskih rekvizita) koji su gurali u svoje usi trazeci pravu frekvenciju nocnog programa koji se odigrava tu pred njima, ali ipak tako daleko.
tom prilikom arhaicari uporno odbijaju da im se u zgradu uvede interfon sa video nadzorom, kao sto bi se najebali keve onom ko bi im na ruke doneo penziju, bez cekanja u redu.
spijunka sa dioptrijom je, ipak, stvar koja se nikako ne odbija. jos samo da izmisle onu sa ugradjenim periskopom da ne krive toliko reumom zahvacen vrat a da ipak imaju svih 360 stepeni prostora pred svojim vratima kao na dlanu. tek to ce da ide kao alva.
