Narativni izrod sposoban da naklapa ujednačeno i monotono satima, sa umećem da prisutnima nametne atmosferu emisije lokalne televizije o ekonomskim problemima građenja puta na trasi Mile-Pekar/Đanino kafanče.
U pozi par ekselans medijske ličnosti, ulta nadrkane Vesne Dedić po jusu naklonjen ka slušaocima sa pozicijom na pola dupeta u stolici, kreće sa opisom dogodovština glasom koji je negde između naduvanog Morgana Frimena i smorenog Erla Džonsa, sa facijalnom ekspresijom sovjetskog čuvara gulaga. Ignoriše nedostatke u svojim pričama, nezanimljivost istih kao i česte lapsuse, nastavljajući da tupi poput odvaljenog starca na šećeruši koji se priseća devalviranja nacionalne valute še'set pete.
-Uh, dajte kupite prnje da bežimo, evo ga Neša spiker.
-Ali tek smo došli.
-Sisajte ga, kasno je.
-Oooo, gde ste momci, je l' se to ubija gajbica?
-Aham, nego sad smo hteli da krenemo.
-Ma gde da idete, taman da vam uz pivo završim onu priču kad smo debeli Mufke i ja harali po kraju.
-Onu kad ste bežali sa časova u trećem osnovne?
-Bravo, vidiš kako se sećaš, nego da vam dovršim onaj deo gde eskiviviramo da nas matori ne provale.
Vođa navijača ženske odbojkaške reprezentacije Srbije.
Lik iz društva koji prepričava bitne i nebitne događaje ortacima koji su ih propustili.
Ne mari da li su već čuli deo, moraju da čuju i njegovu verziju. Uživi se i mo'š ga jebat'. Nećeš ga prekinuti pa da mu pet puta tokom njegovog izlaganja daš do znanja da je u redu i da si ispunjen još jednom (bitnom ili nebitnom) informacijom.
Takvi tipovi se hrane prepričavanjem bajki i gledanjem reakcija dotičnog slušaoca.
Pajo: Ej!
Šone: 'Esi mi boban?! (poznavajući ga, automacki mu ukazuje da ga ne kolje pričama)
Pajo: Jesi bio do grada sinoć?
Šone: Jesam, ti?
Pajo: Ma da, jesi video one tuče silne?
Šone: Ma jesam, kreteni.
Pajo: Ja ti izlazim iz Paba, vidim neka gurka nastala, krenem da vidim šta je, ono lete flaše, stolice...
Šone: Da, da, ludnica... Jebote, šta je ono preko?!
Pajo: A?! Šta? Ja ne vidim ništa. Gde trčiš?!
Šone: Opaa! Žurim spikeru!
