Običaj je da kad neko umre, na sahrani svi prisutni uzmu po malo hrane, ili koju čašicu pića, pa malo ospu po zemlji, uz obavezno, Bog nek mu dušu prosti. Uglavnom, prilikom sahrane, dotični pozove najbližeg, uz pitanje, "Da spomenemo?", prospe se malo po zemlji za dušu pokojnika, pa se nastavi sa jelom i pićem.
-Alo tebra, donesi mi taj vinjak sa stola, nova godina će još malo a mi ništa nismo spomenili.
-Evo ga, definišn of rubinštajn, aj pa da spomenemo za Novu, živeli!
............................................................................
-Je l' si položio ispit danas?
-Ma izašo sam, ono je bilo nemanje veze, ja ga gledam, gleda on mene, pa reko' aj' bar da krenem da pričam o nirdali. Kolega, reče, vi suštinski dobro baratate neraskidivim kontekstma savremenih zbivanja, ali da se vidimo mi lepo u sledećem roku...
-Nema veze, slušaj, večeras idemo kod Milene na gajbu da spomenemo mi to, mojne se sekiraš.
