Kada se prodaje stari auto, koji je u poslednjih 10 godina samo kiša prala, a unutra je deponija smeća i mikrorganizama koji uspevaju po njemu, onda ga valja "spremiti za udaju". Pored pranja, glancanja, detaljnog usisavanja i kupovine mirišljavog "no smoking" viska za retrovizor, (iako je osrednja fabrika duvana popušena u autu), važno je da se oribaju i točkovi, uloži u neku dobru kremu za poliranje i zalepi "carbofix" lepkom sve što visi od tapacirunga. Na kraju, ako je hladnjak puk'o, sipati onu tečnost da ne pušta par nedelja i sipati ulja da ne nestane baš iza prve krivine. Onda naći prvu budalu da ti da neke pare za "mladu".
-Jesi to kupio novi auto?
-Ma jok, to je onaj stari, ali ga spremam za udaju, pa ga nisi prepoznao...
-Izgleda ki nov... nego zar ide to još?
-Ide, ide... dok ga ne ugasiš.
